Делегација Републике Србије, у чијем саставу су и представници Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Министарства спољних послова учествовала је на 26. Управном одбору УН Хабитата (26th Governing Council of UN Habitat) који је одржан у мају у светском седишту УН Хабитата – Програма Уједињених нација за насеља у Најробију, Кенија.

Будући да је за УН Хабитат у фокусу активност на урбаниом развоју и становању, тема 26. Управног одбора је била имплементација Нове урбане агенде усвојене на конференцији Хабитат III у Киту (Еквадор) у октобру 2016. године за коју је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре припремило национални извештај.

На овом састанку је усвојено 10 резолуција:

- Реформа управљања УН Хабитатом и продужење мандата радне групе за програм и финансијски план,

- Програмаи датуми одржавања 27. Управног одбора УН Хабитата,

- Улога УН Хабитата у одговору на кризе у градовима,

- Ревидован стратешки план за период од 2014. до 2019. године и буџет УН Хабитата за период од 2018. до 2019. године,

- Промовисање безбедности у градовима и осталим насељима,

- Регионална техничка подршка за одрживо становање и урбани развој од стране регионалних консултативних структура,

- Светски урбани форуми,

- Акредитација партнера за учешће на седницама Управног одбора УН Хабитата,

- Промовисање ефективне имплементације, праћења и ревизије Нове урбане агенде,

- Развој насеља у окупираној палестинској територији.

Република Србија као чланица Уједињених нација треба да имплементира Нову урбану агенду усвојену на конференцији Хабитат III у Киту у октобру 2016. године ради остваривања Циља одрживог развоја 11. који се односи на одрживе, инклузивне, отпорне и безбедне градове, а који је један од 17 Циљева одрживог развоја за период од 2015. до 2030. године. За имплементацију Нове урбане агнеде је важна израда Националне политике одрживог и интегралног урбаног развоја Републике Србије, промоција Нове урбане агенде и изградња капацитета на националном и локалном нивоу у Републици Србији, као и разматрање могућности продубљивања сарадње са УН Хабитатом.

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, разговарала је данас са делегацијом коју је предводио генерални директор Одељења за коришћење страног капитала и прекоморска улагања Националне комисије за развој и реформе НР Кине, Ванг Ђенђун, о кинеским инвестицијама у Србији, укључујући пројекат модернизације и реконструкције пруге Београд-Будимпешта.

“Модернизација пруге Београд-Будимпешта је пројекат од великог значаја за Србију и договорили смо се да у наредном периоду припремимо шта је потребно како би у новембру почели радови на деоници Београд-Стара Пазова. „Договорили смо даљи рад на потписивању комерцијалног уговора за трећу деоницу између Новог Сада и Суботице и наставак преговора о потписивању комерцијалног уговора за деоницу на Коридору 11 Прељина-Пожега и даље разговоре о деоници Пожега–Бољаре, како бисмо се повезали са Црном Гором“, објаснила је Михајловићева.

Она је похвалила одличну сарадњу између Србије и Кине, истакавши да је више од 20 инжењера са српске и кинеске стране у дневној комуникцији и редовно одржавају састанке.

Потпредседница Владе је додала да ће се на састанку трилатералне радне групе Кине, Мађарске и Србије, који се одржава у среду у Будимпешти, разговарати о почетку радова, као и о плановима кинеске стране за повезивање пруге Београд-Будимпешта са луком Пиреј. „Будући да сада модернизујемо наш део до границе са Мађарском, важно је да са кинеске стране добијемо информацију на који начин ће се модернизовати јужни део овог правца, како бисмо имали оперативну целу деоницу“, нагласила је Михајловићева.

Ванг Ђенђун је подвукао да је пројекат модернизације пруге Београд-Будимпешта већ дао значајне резултате, у смислу потписаних уговора и споразума, те да су на самиту у Пекингу “Један појас, један пут” лидери Кине и Србије потврдили кораке који су завршени и поставили циљеве за ову годину. “Верујем да ће кинески тим тесно сарађивати са српским тимом и да ћемо све радове завршити у роковима које смо поставили”, рекао је Ђенђун.

Амбасадор НР Кине у Србији Ли Манчанг рекао је да је данашњим састанком учињен још један корак у реализацији договора направљених током посете премијера, а садашњег председника Србије Александра Вучића, Пекингу. Он се тада састао са председником и премијером ове земље. “Лидери Србије и Кине су се договорили да наредних година реализујемо неколико пројеката. Радимо на томе корак по корак, а Коридор 11 и брза пруга Београд-Будимпешта су тек почетак, очекујем још велики број пројеката”, рекао је Манчанг.

Састанку су присуствовали и представници Инфраструктуре железнице Србије, министарства спољних послова, трговине и финансија Кине, компанија Чајна рејлвеј интернешенел, Чајна рејлвеј дизајн корпорејшен (ТСДИ), Чајна комјуникејшенс констракшен компани (ЦЦЦЦ) и Ексим банке.

Потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, председавала је данас првом седницом Координационог тела за Роме која је одржана у Влади Србије, на којој су дефинисани наредни кораци како би се унапредио положај Рома и Ромкиња у Србији.

Михајловићева је рекла да ће се ускоро на седници Владе наћи и Акциони план за 2017. и 2018. годину, у оквиру којег је планирано готово седам милиона евра за конкретне активности којима је циљ бољи положај ромске популације у Србији.

Око 70 одсто тог новца биће обезбеђено из буџета Републике Србије, а осталих 30 одсто из претприступних фондова ЕУ.

Потпредседница Михајловић је истакла да су проблеми ромске популације за Владу веома важни, што доказује и формирање Координационог тела за праћење реализације Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у РС (2016-2025), а које чини седам министара, затим шефица преговарачког тима Србије са ЕУ Тања Мишчевић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић, представници Уједињених нација, ЕУ, ромских удружења, итд.

Присутни су обавестили Михајловићеву о томе шта је до сада урађено у оквиру програма за Роме у различитим областима – подстицање запошљавања, социјална инклузија, здравство, образовање...

Тања Мишчевић је на састанку навела да то што Координационим телом за Роме председава потпредседница Владе говори да постоји политичка подршка да се положај ове мањинске заједнице у Србији поправи.

Сузана Пауновић је захвалила председавајућој што је сазвала састанак овог тела и предложила да убудуће и сви његови чланови буду упућени и у извештаје које Канцеларија за људска права доставља Европској комисији.

На састанку је договорено и да сви извештаји које чланови тела буду размењивали буду тројезични – на српском, ромском и енглеском језику.

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, одржала је данас први радни састанак са вршиоцем дужности директора „Коридора Србије“ Зораном Бабићем и поручила да од “Коридора Србије“ очекује резултат и да нема више изговора.

Михајловићева је после састанка са в. д. директорима “Коридора Србије” и ЈП “Путеви Србије”, Зораном Бабићем и Зораном Дробњаком, о извођењу радова на Коридору 10, Коридору 11 и Пројекту рехабилитације, рекла да су на пробијање рокова на појединим деоницама утицали разни фактори и да очекује извештај о томе, а нарочито кад не постоје објективни разлози који су утицали на градњу.

Михајловићева је рекла да очекује да добије став “Коридора Србије” у вези са критичним деоницама на Коридору 10. “Очекујем за неке критичне тачке да у наредних седам до 10 дана добијемо одговоре", казала је Михајловићева.

„Због неколико проблема који се односе на Грделичку клисуру и тунеле не бих могла да кажем да ће радови на Коридору 10 бити готови тог дана или месеца. Оно што је важно и што ћемо наставити јесте да најмање једном месечно држимо овакве састанке, јер не може да се ради без сталне координације ова два предузећа, као и Владе Србије и министарства, који су и до сада давали подршку у решавању проблема“, рекла је Михајловићева.

Она је рекла да ће ове године бар 80 километара бити завршено на коридорима, од чега око 50 километара на Коридору 11. Потпредседница Михајловић је истакла да су радови на Коридору 10 посебно важни због привреде, економије и раста, те да је и то разлог зашто не сме бити ни једног јединог дана закашњења у радовима.

В. д. директора „Коридора Србије“ Зоран Бабић истакао је да са ресорним министарством постоји комуникација на дневном нивоу, као и да су овакви састанци неопходни како би се у најкраћем року решавали проблеми на оба крака Коридора 10 која се тренутно граде. “Ја сам од оних људи који воле да ствари раде корак по корак. Зато не бих правио велике најаве, него да се следећи пут виђамо како будемо завршавали једну по једну деоницу“, рекао је Бабић.

Према његовим речима, највише проблема има на деоници Банцарево-Црвена река на источном краку Коридора 10, а на јужном краку на тунелима. “Тренутно на траси јужног крака на Коридору 10 има 1.215 радника и 320 камиона и машина, а на источном краку 698 радника и 296 радних машина и камиона”, прецизирао је Бабић.

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, поручила је на састанку са в. д. директором Јавног предузећа “Путеви Србије“, Зораном Дробњаком, да није задовољна темпом реализације Пројекта рехабилитације путева у Србији и да фирме које нису у стању да поштују уговоре могу да очекују раскид уговора.

Потпредседница Владе истакла је да су завршетак Коридора 10 и Пројекат рехабилитације путева и унапређења безбедности саобраћаја приоритети Министарства и да неће дозволити да кашњење било ког извођача или пројектанта утиче на реализацију пројекта.

“Ако је држава могла да обезбеди 400 милиона евра да се рехабилитује 1.100 километара државних путева, како би се наши грађани возили добрим и безбедним путвима, онда очекујем од свих, почев од инвеститора, преко пројектаната, до извођача, да поштују уговор и рокове. Грађевинска сезона је у пуном јеку и са онима који нису у стању да испоштују рокове, уговори ће бити раскинути“, рекла је Михајловићева.

Поред пројекта рехабилитације, на састанку са “Путевима Србије” било је речи и о извођењу радова на деоници Српска кућа-Левосоје, дужине осам километара, на којој је ово предузеће инвеститор у име државе.

Михајловићева је истакла да је Коридор 10 приоритетан пројекат за Владу Србије и да Министарство прати како се изводе радови на свим деоницама. “То се посебно односи на деоницу Српска кућа-Левосоје, где се радови финансирају из републичког буџета и која је једина деоница на јужном и источном краку коридора где су домаће фирме главни извођачи“, навела је она.

Регистар стамбених заједница стартовао је данас, пуштањем у рад нове апликације за електронску регистрацију стамбених заједница по једношалтерском систему, и то шест месеци пре законског рока.

“Поред регистрације професионалних управника, шест месеци пре законског рока, омогућили смо и да отпочне с радом Регистар стамбених заједница”, рекла је помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Јованка Атанацковић.

Она објашњава да је тиме успостављен једнообразни систем регистрације у целој Србији, будући да је до сада свака општина од станара тражила различиту документацију да би њихову зграду уписала у евиденцију.

“Објавили смо посебан правилник о регистрацији стамбених заједница и потребној документацији, чиме смо обезбедили једнообразно поступање свих јединица локалне самоуправе. Такође, у претходних месец дана, заједно са Сталном конференцијом градова и општина, обучавали смо запослене у локалним самоуправама који ће радити овај посао, односно који ће помоћу апликације регистровати стамбене заједнице”, рекла је Атанацковићева.

Обуку је прошло 330 особа, које ће радити регистрацију за 135 општина, а 29 општина се није одазвало обуци, мада би, додаје она, на основу детаљног упутства за регистрацију могли и сами да испробају апликацију.

Са СКГО је разговарано да се, ако буде потребе, у Београду организује још један термин обуке за те општине.
Атанацковићева наводи да општине које нису присуствовале обукама махом нису наводиле разлоге за то.

Према њеним речима, у наредном периоду, поред повезивања са Републичким заводом за статистику, које је завршено, предстоји повезивање и са Пореском управом ради добијања ПИБ-а.

Потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, поручила је данас, након трилатералног састанка Кине, Мађарске и Србије посвећеног реконструкцији и модернизацији пруге Београд-Будимпешта, да су се све три стране заједнички договориле да што пре почну разговоре и с другим државама, пре свега Македонијом и Грчком, како би се на сличан начин модернизовао читав пружни правац до луке Пиреј.

“Почећемо преговоре о томе како да практично спојимо пројекат Београд-Будимпешта са луком Пиреј у Грчкој, зато што је суштина целог пројекта коридор који треба да нас повеже, односно да Србији пре свега омогући бољи транзит од Грчке ка самој Европи. Зато није довољно имати само модернизовану пругу Београд-Будимпешта, морамо имати и деонице ка југу ”, рекла је Михајловићева након састанка у Будимпешти.

Следећи састанак трилатерале биће одржан, како је рекла, у јануару у Пекингу, а до тада ће се радити не само на почетку реконструкције пруге Београд-Будимпешта, већ и на припремама за конекцију између Београда и Будимпште до Грчке.

Потпредседница Михајловић је истакла да је српска страна спремна да практично од овог лета почне са модернизацијом пруге на којој ће возови моћи да се крећу брзином од 200 километара на сат.

“Све што је требало да урадимо као предуслов, а било је пуно тога, ми смо у претходном периоду урадили. Нешто мало спорији напредак је на мађарској страни, српска страна иде неколико корака испред, али смо данас пре свега разговарали како да то убрзамо да бисмо заједно имали модернизовану пругу Београд–Будимпешта”, рекла је она, додајући да их је мађарска страна уверила да ће убрзати пројекат на својој територији.

Михајловићева је навела да ће на територији Србије радови на деоници Стара Пазова–Нови Сад, који се финансирају из руског кредита, почети у јуну, док ће радови на деоници Београд-Стара Пазова, за коју је уговор о финансирању потписан приликом недавне посете делегације Србије Пекингу, почети у новембру.

“Тренутно радимо на томе и очекујемо да ћемо у новембру да потпишемо комерцијални уговор за трећу деоницу, до мађарске границе, и тада можемо рећи да је Србија са својом пројектно-техничком документацијом потпуно спремна”, навела је потпредседница Михајловић, истичући да је то оно са чим Србија планира да изађе пред премијере и председнике три земље на Самиту 16 земаља и Кине који ће се у новембру одржати у Будимпешти. Кинеска страна је, како је нагласила, веома важан партнер у томе.

Председник националне комисије за развој и реформе Ванг Сијаотао рекао је на трилатералном састанку да ће за пројекат реконструкције пруге Београд–Будимпешта бити потребна упорност свих страна да би динамика радова текла по плану.

“Потребно је да се повећају сарадња и ефикасност како бисмо све што смо договорили и остварили. Тренутно се на српској страни ради брже него на мађарској”, приметио је он.

Мађарски министар спољних послова и трговине и комесар мађарске владе за билатералне односе са Кином, Петер Сијарто, изјавио је да је Србија када је реч о динамици радова у предности у односу на Мађарску, те би мађарска страна морала да убрза рад на овом пројекту.

“До новембра, када ћемо имати част да будемо домаћини Самита 16 земаља плус Кина у Будимпешти, циљ нам је да убрзамо рад на пројекту и имамо опипљиве резултате“, додао је Сијарто.

Он је подвукао да је пруга Београд–Будимпешта веома важна јер је то део транспортног коридора који ће ићи до грчке луке Пиреј.   

Потпредседница Владе Србије, проф др. Зорана Михајловић, потписала је данас уговоре за реализацију пројеката водоснабдевања у четири локалне самоуправе у Србији, вредне 17 милиона евра, а кад буду реализовани, то ће за око 125.000 грађана значити решено питање водоснабдевања.

У оквиру програма "Помоћ водоснабдевању и канализацији у општинама средње величине у Србији” потписано је укупно пет уговора, у присуству амбасадора Немачке у Србији Аксела Дитмана.

Уговор о зајму потписали су министар финансија Душан Вујовић и директор за комуналну инфраструктуру за југоисточну Европу и Турску из централе КфW банке у Франкфурту Кирк Милнер.

Посебне уговоре за пројекте изградње нових фабрика воде или проширење и обнову постојећих, са челницима Кикинде, Врбаса, Књажевца и Параћина, потписали су потпредседница Михајловић, министар Вујовић и директор КфW-а, који подржава пројекат, Кирк Милнер.

Михајловићева је рекла да је вредност ова четири важна пројекта 17 милиона евра, а они ће решити водоснабдевање за око 125.000 људи.

Потпредседница Михајловић, која је и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, поручује да се њен ресор труди да реши конкретне проблеме грађана.

“Недавно смо, са немачким партнерима, пустили у рад нову фабрику воде у Смедереву. За десетак дана очекујем да се на седници Владе нађе и донација КФW банке од 6,5 милона евра за чишћење Палића у Суботици”, рекла је Михајловићева.

Амбасадор Дитман је рекао да је Немачка од 2000. године обезбедила Србији кроз развојну помоћ 1,6 милијарди евра, а да је од тога за водоснабдевање и пречишћавање отпадних вода издвојено око 230 милиона евра.

Он је рекао да ће, на основу данас потписаних уговора, бити спроведени свеобухватни радови на ревитализацији водоводног система и пречишћавању отпадних вода у четири локалне самоуправе, од чега ће на хиљаде грађана имати користи.

Дитман је захвалио Влади Србије и локалним самоупавама на доброј сарадњи.

Милнер је рекао да су ти пројекти врло значајни за водоснабдевање у општинама које су у тешкој ситуацији и захвалио министарствима грађевинарства и финансија.

Државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоран Лакићевић прецизирао је да је кредит КфW-а одобрен са роком од 15 година, са грејс периодом од пет година и каматом од 1,1 одсто.

У Кикинди ће бити изграђена фабрика воде за уклањање арсена и органских материја из воде за пиће, а вредност пројекта је шест милиона евра. Пројекат у Врбасу вредан је 4,1 милион евра, у Књажевцу 3,45 милиона и Параћину 3,45 милиона евра.

Потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, обишла је данас, заједно са европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, радове на изградњи Жежељевог моста у Новом Саду, и том приликом поручила да Србија нема времена за чекање када је реч о инфраструктурним пројектима, те да ова Влада завршава мост у предвиђеном року.

„Србија нема 18 година да губи на инфраструктурне пројекте, спремни смо да радимо много више него до сада, а надам се да ћемо већ у августу моћи да се похвалимо спајањем обала Жежељевим мостом“, рекла је Михајловићева након обиласка, у којем су били и министар енергетике и рударства Александар Антић, премијер АП Војводина Игор Мировић и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

“Надам се да ће комесар Хан ово на најбољи начин да разуме, а то је порука да Србија и ЕУ морају много више и конкретније да раде заједно и у бољој координацији. Србија је кључна држава у региону и и те како је одговорна за стабилност региона. Свака врста безбедности у окружењу зависи од тога да смо сви у једној заједници европских народа, у ЕУ, и у том смислу очекујем да све што даље будемо радили заједно, а много је тога, буде брзо, ефикасно и добро координирано“, поручила је она.

Михајловићева је рекла да очекује да ће у августу бити спојене две обале и да ће тада пешаци моћи да пређу преко моста, а како је појаснила, планирано је да се 21. новембра пусти железнички саобраћај.

„Тренутно се раде и приступне саобраћајнице и очекујем да ћемо завршити све како смо пре три године навели у динамичком плану. Коначно ћемо имати овај мост комплетно завршен“, рекла је потпредседница Владе, истичући да је управо тај мост прави пример сарадње Србије и ЕУ.

Жежељев мост је, подсетила је, изграђен за четири године, од 1957. до 1961, а затим је срушен 1999. године.

 
„Тада је било потребно 13 година да се тадашња Влада и ЕУ договоре да се уопште крене у изградњу новог моста. Тадашња влада је обећала да ће мост бити готов за три године и те три године су изгубљене, добро се сећам. А када је пре три године формиран ресор који водим, оно што смо тада имали овде никако није изгледало као да за три године може бити завршено“, рекла је она.

Михајловићева је објаснила да је, преузевши ресор грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, затекла застој у радовима, неуређен и лош идејни пројекат по којем су закључивани уговори, да није било новца и да је било пуно проблема са покрајинском владом да би радови уопште могли да почну.

„Поносна сам јер смо у том тренуткузаиста отклонили све проблеме. Како каже председник војвођанске владе, не постоји ништа што заједно нисмо решили са извођачима и са градом Новим Садом, покрајинском владом и ЕУ“, рекла је она.

Европски комесар Јоханес Хан рекао је да је данас у интересу Европе да Жежељев мост у Новом Саду буде завршен јер је он кључна тачка "која повезује две стране Дунава, артерије Европе", додајући да је укупна инвестиција у изградњу моста 53 милиона евра, од чега је Европска унија инвестирала 34,5 милиона евра.

"Мост је најбоља инвестиција у смислу повезивања овог града и региона са Европом, односно повезивања људи као важног дела агенде и програма за повезивање западног Балкана", рекао је Хан. Он је додао да завршетак градње долази у правом тренутку јер је предвиђено да 2019. Нови Сад буде европска престоница младих, а 2021. престоница културе, па “носи симболику премошћавања и повезивања култура и народа”.

Премијер АПВ Игор Мировић рекао је да ће железнички саобраћај преко Жежељевог моста бити пуштен у новембру, до када ће бити завршена главна фаза градње. "У наредних десет дана очекујемо да почну радови на приступним саобраћајницама који ће се наставити и после пуштања железничког саобраћаја”, рекао је Мировић. Он је истакао да нема више нерешених финансијских, техничких и других проблема који су пратили овај пројекат захваљујући ангажовању свих страна, укључујући ресорно министарство, регионалне и локалне актере.

Потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је данас да ће у јулу бити пуштено у саобраћај 24,5 километара ауто-пута на источном краку Коридора 10.

Михајловићева, која је и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, прецизирала је новинарима у Влади Србије да ће бити отворене деонице Црвена Река–Чифлик и Чифлик–Станичење, и то највероватније у периоду између 15. и 17. јула.

Коридор 10 је готово завршен, нагласила је потпредседница Владе, и додала да ће највећи део тог путног правца бити готов до краја 2017. године, док ће почетком 2018. године бити завршен и мањи део најтежих деоница кроз Грделичку клисуру.

“Коридор 10 је готово завршен, завршавамо и тешке деонице, а већ средином јула пуштамо у саобраћај наредних 24,5 километара”, подвукла је она, додајући да је ова Влада за две године завршила готово 200 километара ауто-пута.

Михајловићева је истакла да ова Влада није давала нереална обећања нити је ико обмањивао одлазећег премијера и изабраног председника Александра Вучића по питању рокова, већ је, како је објаснила, реч о тешким деоницама, попут Грделичке клисуре. Кад се на таквим деоницама ради, додала је, не може све прецизно да се предвиди.

“Код таквих деоница, колико год се трудили да завршите радове у дан, постоје ствари на које не можете да утичете. На пример, недавно је пао потпорни зид на косини код тунела Предајене услед природног кретања тла. То није могло да се предвиди”, објаснила је Михајловићева.

Србија је у првом кварталу 2017. имала за 120 одсто више издатних електронских грађевинских дозвола него у истом периоду прошле године, изјавила је данас потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић.

Она је уочи састанка са представницима програма ''Европски прогрес'', који спроводи Канцеларија УН за пројектне услуге (УНОПС) и Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) о реформи грађевинских дозвола и планске документације, рекла новинарима да се у Србији сваког месеца издаје све више грађевинских дозвола.

Како каже, за велике објекте дозволе издаје Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и то у просеку за свега два дана.

“Сваког месеца бележи се све већи број издатих грађевинских дозвола, што значи већу вредност грађевинских радова, боље бизнис окружење и све оно што је важно за повећање БДП- а земље”, рекла је Михајловићева.

Она је истакла да је циљ да Србија у наредном периоду буде међу првих 20 земљама на листи Дуинг бизнис Светске банке.

“Србија је на Дуинг бизнис листи Светске банке напредовала за чак 150 места за две године, или како ми то волимо да кажемо - победили смо 150 држава у издавању грађевинских дозвола”, нагласила је Михајловићева.

Она је рекла да ће министарство наставити сарадњу са УНОПС-ом иа НАЛЕД-м јер, како је рекла, захваљујући тој сарадњи више од 30 неразвијених општина у Србији сада брже издаје грађевинске дозволе него што се издају у Београду и Новом Саду и другим градовима.

Општинама на југоистоку и југозападу Србије у просеку је потребно свега пет радних дана за издавање грађевинских дозвола, по чему су најуспешнији регион у Србији.

Потпредседница УО НАЛЕД-а Драгана Чукић рекла је да су од 1. септембра 2016. до 31. маја ове године НАЛЕД и Европски прогрес у општинама обухваћеним пројектом спровели 28 обука и више од 70 менторинг посета.

Брзину решавања захтева унапредили су у последњих девет месеци за чак 37 одсто захваљујући обукама у оквиру пројекта подршке имплементацији система е-дозвола у 34 локалне самоуправе југа Србије, који су спровели НАЛЕД и Европски прогрес, у сарадњи са Министарством грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, рекла је Чукићева.

Такође, како је рекла, други су најуспешнији регион у ефикасности решавања захтева, с обзиром на то да су од 7.000 примљених предмета обрадили чак 93 одсто, што је  побољшање од 13 процената, док су учешће негативно решених захтева смањили са 40 на 16 одсто.

“НАЛЕД је као иницијатор увођења е-дозвола и један од креатора електронског система помогао јачању капацитета локалних одељења за урбанизам и постигли смо резултате који значајно унапређују пословни амбијент и атрактивност општина југоистока и југозапада за инвеститоре”, истакла је Чукићева.

Директор УНОПС центра у Србији, менаџер програма Европски прогрес Грем Тиндал, рекао је да су средства за реализацију програма обезбедила два велика донатора – ЕУ и Влада Швајцарске, заједно са Владом Србије.

Он је истакао да су остварени веома дорби резултати и да је то важна област за реализацију инфраструктурних пројеката, као и да je веома задовољан сарадњом са Владом Србије.

Потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, каже да је почело увођење бесплатног интернета на десет локација на Коридору 10.

“Прво је обезбеђен бесплатан интернет на стајалишту “Јерина” код искључења за Смедерево, а ускоро ће бити пуштен на још четири локације, код Фекетића и код Шимановаца. Почетком јула биће инсталиране и прве две од укупно пет станица за пуњење електричних аутомобила, на којима ће такође бити омогућен и бесплатан приступ интернету. Важно је да Коридор 10 буде добро обележен, да има све што је потребно од услуга за возаче, јер желимо да што више људи прође кроз Србију. Прошле године смо имали четири милиона аутомобила више, а очекујем да и ове године имамо пораст броја аутомобила на тој траси”, рекла је Михајловићева.

Потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, изјавила је данас да је после 25 година расписан тендер за избор извођача на одржавању првих 3.000 километара путева у Србији, чиме је започета реформа путног сектора.

Михајловићева је нагласила да Влада Србије улаже око 6 милијарди евра у актуелне и нове инфраструктурне пројекте, само у путној инфраструктури и да је неопходно да све саобраћајнице квалитетно одржавају, како би Србија искористила пун потенцијал транзитног коридора и туристичке дестинације.

„После 25 година, по први пут је расписан тендер за одржавање 3.000 километара путне мреже, и то по учинку, а до краја године биће расписан и за преосталих 13.000 километара државних путева. Уговори ће бити на три године, уместо на пет како су путари тражили, јасно ће се видети цена одржавања и структура трошкова, а извођачи ће морати да испуне тачно одређене услове, на пример, у погледу броја и врсте механизације”, рекла је Михајловићева на скупу у Клубу посланика, где је данас представљен пројекат “Реформа путног сектора у Републици Србији”.

Она је рекла је циљ новог система одржавања да сви имају корист, и радници и власници предузећа, што није био случај у претходних 25 година, кад су послови додељивани по територијалном принципу, без тендера.

“Разговараћемо са Светском банком о томе који су наредни кораци, а циљ је да модернизујемо предузеће “Путеви Србије”, да имамо путарске компаније које генеришу развој и наравно, квалитетно одржавану инфраструктуру“, рекла је потпредседница Владе и додала да ће у процес реформисања путног сектора бити укључени и ЈП “Путеви Србије“, предузеће „Коридори Србије“, као и путарске компаније.

Михајловић је рекла да је Србија у рангирању Светског економског форума, данас на 115. месту од 138. земаља по квалитету путне инфраструктуре. „Ако смо на листи Светске банке која мери услове пословања могли за две године да напредујемо за готово 50 места, сигурна сам да и на овој листи можемо да направимо бољи резултат”, рекла је она.

В.д. директор “Путева Србије“ Зоран Дробњак рекао је да су у претходним годинама путарска предузећа имала многе кризе и многе проблеме и да је потребна комплетна реформа тог сектора. „Путеви Србије“ су спремни за реформе, то је предвиђено и нашим пословним стратегијама и стратегијама развоја. Путарске фирме позивам да се удружују како би лакше обезбедиле гаранције које се од њих траже за добијање посла”, додао је Дробњак.

В.д. директор „Коридора Србије”, Зоран Бабић рекао је да је да је део зајма за изградњу Коридора 10 намењен институционалној подршци, односно реформи путног сектора и да је важно да сви актери буду укључени у тај процес.

Потпредседница Владе Србије проф. др Зорана Михајловић изјавила је да Србија и Кина имају традиционално добре политичке односе који су захваљујући политици ове Владе прерасли у још бољу економску сарадњу. Она је у интервјуу за кинеску државну телевизију (ЦЦТВ) нагласила да су захваљујући пројекту “Један појас – један пут” инвестиције Кине у српску инфраструктуру премашиле 5,5 милијарди евра.

 „Србија има значајно место у једном од највећих глобалних пројеката “Један појас – један пут” и желимо да искористимо све његове потенцијале. Овај пројекат не може да се реализује уколико нема развијене инфраструктуре у земљама кроз које пролази. Зато очекујем још више кинеских инвестиција, и то не само у Србији, него и у читавом региону“, изјавила је Михајловићева, и подсетила да је један од Самита Кине и земаља централне и источне Европе “16 плус 1” одржан управо у Србији.

Михајловићева је истакла да је Србија потписала и Споразум о стратешком партнерству са Кином који је резултирао и конкретним пројектима на којима раде кинеске и наше компаније, као што су мост преко Дунава и Коридор 11, односно ауто-пут који ће повезати Србију са Црном Гором и омогућити излаз на Јадранско море.

“Србија и Кина заједно раде на једном од најважнијих пројеката у железници, а то је модернизација пруге Београд–Будимпешта на железничком Коридору 10. То је најбржа и најбоља транспортна веза истока и запада Европе и биће део европске железничке мреже. Кинеске компаније у Србију доносе и нове технологије и знања, па су наши инжењери заједно са кинеским пројектовали ову пругу којом ће возови моћи да се крећу брзином до 200 км/х“, истакла је потпредседница Михајловић.

Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, разговарала је данас са делегацијом компаније “Бехтел” о реализацији пројекта изградње ауто-пута Појате-Прељина.

“Моравски коридор је за Владу Србије један од најважнијих пројеката и убрзано се припремамо за почетак радова, за који верујемо да је могућ током 2018. године. Расписан је јавни позив за израду планске документације и у току је припрема идејног пројекта”, рекла је Михајловићева, и додала да је намера да се пројекат реализује фазно, по деоницама, у складу са завршетком израде пројеката и спровођењем експропријације.

Она је напоменула да је измена постојеће планске документације из 2013. године за Моравски коридор била неопходна због промена на терену после великих поплава у мају 2014. и потребе да се уради нова хидролошка студија.

Представници „Бехтела“ изразили су заинтересованост за учешће у реализацији овог пројекта, а своје предлоге изнеће након пуног упознавања са свим детаљима постојеће и временским оквиром за завршетак преостале планске и пројектне документације.

Поред питања планске и пројектне документације, разговори о реализацији овог пројекта морају да обухвате и питања модела финансирања и модела уговора, водећи рачуна о законима и подзаконским актима који уређују ову област, укључујући и мере заштите будућег ауто-пута од изливања река, речено је на састанку.

Ауто-пут Појате-Прељина дужине 110 км спојиће два ауто-пута, Коридор 10 и Коридор 11, повезујући Крушевац, Ћићевац, Трстеник, Краљево, као и Чачак, преко којег ће ова саобраћајница, наставком изградње Коридора 11 и градњом ауто-пута Београд-Сарајево, бити даље повезана са Пожегом, односно Ужицем.

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић, рекла је данас да су завршене последње деонице на ауто-путу од Крагујевца до Баточине и да ће већ следеће недеље бити пуштене у саобраћај.

“До краја месеца завршавамо деоницу дужине четири километра од петље Жировница до Крагујевца,чиме ће бити изграђено укупно 20 километара овог пута. Преостало је да урадимо и део од Баточине до укључења на ауто-пут ка Нишу. Тај део ће бити завршен следеће године, а тренутно је у току израда пројекта”, рекла је Михајловићева гостујући на РТС-у.

Она је подсетила да су се ауто-путем који ће повезати Крагујевац са Коридором 10 годинама бавила разна министарства, све док га прошле године није преузело Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, од кад је и завршен највећи део радова.

Михајловићева је најавила и да ће изградња Моравског коридора, односно ауто-пута од Појата до Прељине, почети у другој половини 2018.

“Ми већ неко време разговарамо са компанијом „Бехтел“ о Моравском коридору, који не само што ће спојити Коридор 10 и Коридор 11, већ ће и повезати пола милиона људи који гравитирају ка овом подручју”, рекла је Михајловићева, и додала да је за овај пројекат потребно изменити постојећу планску документацију, будући да је то подручје било погођено поплавама 2014.

Упитана да прокоментарише изјаву министра финансија Душана Вујовића да је у првих пет месеци 2017. на јавне инвестиције потрошено седам милијарди динара мање од плана, потпредседница Владе је рекла да је на 30 пројеката којима управља Министарство грађевинарства 51 одсто средстава повучен до јуна.

“Заборавља се често да је грађевинарство сезонска делатност, да новац не може да се повлачи током зимских месеци, кад нема радова. У првом кварталу је увек нижи ниво повучених средстава, али на крају године реализација буде око 98 одсто, кад је реч о пројектима које води министарство, међу којима су и највећи пројекти, као што су изградња Коридора 10 и Коридора 11”, објаснила је Михајловићева.

“Сад је грађевинска сезона и сад се гради, ове године имаћемо завршена и два моста – Жежељев и мост Љубовија-Братунац”, додала је она.

Потпредседница Владе Србије, проф. др Зорана Михајловић, обишла је данас реновирану зграду Аеродрома „Константин Велики“ у Нишу, у који је за мање од годину дана у проширење терминала и опрему уложено око 70 милиона динара.

Михајловићева је нове и реконструисане шалтере за чек-ин и рендген за путнике обишла у пратњи градоначелника Ниша Дарка Булатовића и директора Аеродрома Владице Ђурђановића, и том приликом истакла да је пре две године овај аеродром имао 1.225 путника, а великим заједничким тимским радом стигло се до тога да их ове године већ има 140.000.

„Целе прошле године смо имали укупно 122.000 путника, а до данас их у овој години има 140.000 на нишком аеродрому. То је заиста успех“, истакла је Михајловићева, додајући да се ради на томе да се у наредним годинама, до 2020. године, број путника на нишком аеродрому повећа на 550.000, можда и више. Према њеним речима, и карго превоз је у протекле две и по године повећао обим шест пута. 

Нишки аеродром, како је рекла, тренутно има 11 линија – за Базел, Малме, Менинген, Ајндховен, Дортмунд, Диселдорф, Берлин, Братиславу, Милано, Стокхолм и Цирих.

„„Константин Велики“ је регионални аеродром, а Ниш је веома важан за Србију и западни Балкан. На нама је да искористимо стратешко место Ниша. Многи су причали о лидерској позицији овог града, а ми покушавамо кроз резултате да то и покажемо“, рекла је потпредседница Михајловић.

Она је додала да је у претходном периоду Влада улагала у аеродром у Нишу, те да ће то и наставити, а план је да укупна улагања буду око 6,5 милиона евра.

Према њеним речима, око четири милиона евра ће бити уложено у торањ и проширење терминала, а планирано је и улагање од два до 2,5 милиона евра за уређаје за слетање и полетање по лошем времену.

„Та улагања су важна и зато што нишки аеродром треба да буде алтернатива београдском Аеродрому „Никола Тесла“. Наш је интерес да повећамо број путника и да искористимо Ниш као карго центар и у томе ћемо успети“, поручила је Михајловићева.

Градоначелник Булатовић је поручио да нико у нишки аеродром није улагао као ова Влада у последњих неколико година.

“Аеродром „Константин Велики“ не би преживео без подршке коју смо имали од потпредседнице Михајловић и њеног министарства. Захваљујући држави успели смо да станемо на ноге и да заједнички стварамо услове да се аеродром развија и да буде не само нишки, него и целог југоистока земље и шире”, рекао је Булатовић.

Он је рекао да ће се наставити реконструкција постојећих, али и доградња још једног оваквог капацитета. Тренутно се изводе радови на даљој реконструкцији терминалне инфраструктуре, изградњи недостајућег хангара и на паркинг простору, вредни 7,5 милиона евра.

На згради аеродрома, која је направљена пре 30 година, у санацију крова и фасада и у повећање броја шалтера, којих сада уместо два има четири, уложено је 30 милиона динара, а 40 милиона уложено је у опрему, пре свега у нови рендген апарат за преглед путника и ручног пртљага. Друга фаза реконструкције почиње 2018. године, а циљ је повећање, односно дуплирање капацитета терминала.